Mnogo se priča o važnosti rekreativnih aktivnosti, ali šta je to uopšte rekreacija? Pa, to je kad nešto radite zato što želite a ne zato što morate. Odlazak na posao, čak i ako ga obožavate, nije rekreacija iako kažu da ako se bavite nečim što volite nećete raditi nijedan dan u životu. Zvuči smisleno, ali to prosto nije istina, madaje tačno da će vam posao koji volite predstavljati mnogo manji teret od nekog koji ne volite. Ali niko radne dane ne doživljava kao dane za rekreaciju, jer čak i ako rekreaciju postavite sebi kao obavezu – to više nije rekreacija. Zato ćemo vam dati neke savete kako da odaberete najbolju rekreativnu aktivnost jer, kao što rekosmo, važno je rekreirati se.
Ali pre toga…
Šta sve može biti rekreativna aktivnost?
Pre svega, postoji fizička rekreacija i rekreacija koja ne uključuje nikakvu fizičku aktivnost.
U prvu grupu, pogađate, spadaju sportske aktivnosti – fudbal, košarka, odbojka sa prijateljima, trčanje, planinarenje, skijanje, plivanje, vožnja bicikla, itd, Naravno, profesionalno bavljenje sportom već izlazi iz okvira rekreacije, to je profesija, važni su rezultati; kod rekreacije jednostavno samo zadovoljavate svoju potrebu za kretanjem i fizičkom aktivnošću i upražnjava se u slobodno vreme.
U fizičku rekreaciju spadaju i razne aktivnosti koje nisu sportske, na primer baštovanstvo, ili svakodnevno šetanje psa (a možete šetati i sami, naravno).
U drugu vrstu rekreativnih aktivnosti spada zaista mnogo toga – čitanje, gledanje filmova i serija, igranje društvenih i video-igara, razni ručni radovi, slikanje, pisanje, itd.
Preporučujemo da nađete po jednu aktivnost od obe vrste. S tim u vezi će vam možda trebati pomoć da pronađete za sebe nešto iz grupe koja vas ne privlači, a tu je i problem slobodnog vremena.
Kako odabrati rekreativne aktivnosti i uskladiti ih sa obavezama?
Neki ljudi više vole da budu u pokretu, dok su drugi skloniji uživanju u aktivnostima koje ne zahteva fizički napor.
Ako poslušate savet da u svakom slučaju odaberete ponešto iz obe grupe rekreativnih aktivnosti, naravno da ćete lakše odabrati iz ove kojoj ste prirodno skloniji. Ono što bi tu mogao biti problem je što su želje jedno a mogućnosti drugo. Nije svako fizički sposoban za sve – možete obožavati trčanje ali ako hodate sa štakom, morate pronaći nešto drugo. U ovom konkretnom slučaju bi to mogla biti šetnja, ili plivanje koje se i preporučuje ljudima sa raznim povredama.
Što se tiče odabira “sedećih” aktivnosti, ako ste im skloni, problem može biti jedino vreme. Dobra stvar je što ne morate ništa raditi određen broj sati, možete čitati 15 minuta dnevno ili rešiti po jednu ukrštenicu svakog dana dok ste u javnom prevozu ili pred spavanje.
Ako pak niste ljubitelj “lenjih” aktivnostii, potrebno je malo više razmišljanja šta bi vam odgovaralo. Jedno od rešenja je odabrati nešto što se može raditi dok, recimo, razgovarate telefonom. Ponavljamo, nema obaveze da nešto radite određeno vreme niti da sve završite odjednom. Možete slagati tri delića slagalice dnevno. Završićete ko zna kad, ali to nije važno, bitno je da redovno, pa makar i na kratko, trenirate mozak.